This article is about  Milan; its historical and cultural importance. The lifestyle of Milan and the first impressions of one tourist.
The article is in Serbian language, and it’s published  on  web site www.b92.net

Sono in ritardo, al na srpski način

“Milano za posao, Milano za studije, Milano za život“, kratak gradski vodič , kupnjen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, inzvarednih građevina prošlosti. Grad svetske slave manekenki i modela, velikih brendova, metropola mogućnosti ,  nacionalnih razlika, pojam ludila i brzine, gužve u saobraćaju, dovoljan je razlog da vam jedan brzi dan u Milanu oduzme dah.

Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog  gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodic. Zatim fotoparat , po mogućstvu od 1 Gb memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite ljubaznost italiana. A ako ne govorite italijanski, u nadi da ćete se uz pomoć engleskog snaći…zaboravite! Italijani jako teško govore druge jezike. Dovoljno je da naučite ” Buongiorno”, a za uzvrat ćete dobiti ” Prego, Grazie mille i srdačno Arrivederci”, a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite koji euro. Takođe ako ste bogati turista savetovala bih vam i turističkog vodiča, ako ne želite da prvog dana boravka proučavate mapu grada, i osetite prednosti i mane gradskog prevoza.

Iako nisam vise turista ovog višemilionskog grada, svakog puta kada krenem stepenicama za gradski metro, iznova gledam da li je moj pravac zelena, žuta ili crvena linija. Postoji još i plava linija, ali do sada nisam zalazila u milanske periferije. Potvrđujem red vožnje i stanicu na kojoj treba da izađem , uvek iznova, na karti kretanja metroa, iako sam prethodno na internetu pogledala da je moj pravac, zelena linija, Milano Lambrate, a stanica na kojoj izlazim danas je Lanza ( Brera), ili deo grada poznat po uskim italijanskim ulicama,   za razliku od ostalih delova urbanog Milana. Lavirint kaldrme, zgusnutih barova, kafeterija, đelaterija (sladoleddžninica) kultno je mesto za okupljanje studenata  akademije Brera  ili akademije lepih umetnosti. A umetnička galerija Brera, kao prva kolekcija radova najpoznatijih italijanskih slikara, dnevno okuplja vise stotine turista. Ovaj deo tradicionalnog Milana je preporučljiv za upoznavanje grada kroz umetnost i istoriju, a ako posetite neku od galerija, ljubazni kustos će vam objasniti značaj Pallazze Brera, i njenu simboličnost.

Pre toga, dovoljno je da pročitate prve redove turističkog vodiča, i saznaćete da je Milano drugi grad po veličini u Italiji, a njaveći grad regije Lombardija. Sam grad ima više od milion stanovnika, a celokupna milnska opština broji 7 miliona. Kaže se da ime grada vodi poreklo od ingleske reci Milliner ( modist, modistkinja), pa nije ni čudo sto je Lombardijska metropola jedan od svetskih modnih, finansijskih i komercijalnih centara.

Stanovnici Milana, poznatiji su kao Milanezi, i rado će vam izaći u susret, ako slučajno zalutate i potreban vam je pravac, za neku od kulturnih institucija, koju ste namerili da posetite i upoznate. Njihova ljubaznost i želja za razgovorom, a posebno ako ste sredovečni turista, će vas uputiti na Piazzu ( trg) Duomo koja je i simbol Milana.

Moj prvi susret sa milanskom katedralom, bila je prethodna vožnja tramvajem, koji ne preporučujem, ako ste u trku, što bi Milanezi uobicajno rekli ” sono in ritardo”, a što i jeste svakodnevnica ovog grada-” život u trku”. Međutim, htela sam da izbegnem  nedavnu famu u gradskom metrou. Pojava ” žene mačke”, tj. ulične striptizete koja pleše između šipki vagona, zabavljajući tako putnike. Dok se vozim tramvajem do Duoma, čitanje novina ili knjiga je obavezno. Članak o ” ženi mački”, koja je poreklom italijanka, i  koja se navodno odlučila na taj potez kako bi zaradila i platila studije, ne ostavlja me ravnodušnom, ali isto tako i nije neki šok, za normalnost pojave “noćnih žena” na ulicama Milana. Priča se da ove devojke uglavnom dolaze iz istočne Evrope i azijskih zemalja, a i njihovi makroi su im uglavnom zemljaci. Tako da kao stranac koji dolazi iz neke od ovih zemalja, možete ponekad osetiti nemile poglede urođenika. Međutim veliki grad nacionalnih razlika, i normalnosti prisustva drugih naroda, ne odaje utisak, da možete da se osetite loše kao stranac. Opet, druge stvari, kao šverc droge, kriminal i lopovluk,  uglavnom se prepisuju imigrantima, što i nije daleko od istine. A pitanje porekla i razvoja mafije, ostaje u backgroundu, dok se ne desi neka velika stvar, kao što je nedavno hapšenje Provencana.

U svakom slučaju, znala sam da na pitanje iz koje zemlje dolazim, mogu naići na različite reakcije, a i ne mogu da se otmem utisku da  stanje srpske dijaspore u Italiji i nije na zavidnom nivou, ako izuzmemo pojedinačne slučajeve naših manekenki i modela, koji su vrhunac slave doživele u Milanu, ili većinu srpskih studenata na jednom od najelitnijih i najskupljih univerziteta - Bocconi . No, i u generalnom srpskom konzulatu u Milanu, nisu bili u mogućnosti da objasne stanje srpske dijaspore u Italiji , tako da priču “biti srbin u Italiji”, ostavljam na pojedinačnim slučajevima i ličnom iskustvu.

Pogled na Duomo prekida svaku misao na nacionalne razlike i previranja. Čitav plan Milana diktiran je odnosom prema katedrali, jer ulice ili vode prema Duomu ili ga okružuju. Iako je gradnja počela jos 1386 godine, i kroz godine više puta renovirana, katedrala još uvek nije završena, jer i danas  postoje komadi kamenja, koji nisu pretvoreni u skulpture. Više stotina turista svakodnevno posećuje ovu građevinu, a piazza (trg) ispred Duoma i ulice koje ga okružuju deo je grada koji uvek živi bez obzira na godišnje doba, ili smenu dana i noći.

Nedaleko od piazze, nalazi se i Galleria Vittorio Emanuele ili bolje reći najstariji svetski shoping centar, kao dobrodoslica u  moderni Milano. Radnje italijanskih kreatora i njihova ponuda na jednom mestu, ostaviće vas bez daha.  A vaša odluka izmedju Guccija, Prade, Dolce & Gabbane, ili mozda Versacija, svakako ce vas ostaviti praznog novčanika. A ako niste bogati turista, a dopada vam se Luj Viton torba od samo 450 evra, možete naći na izgled sličnu takvu kod afričkih crnaca, tu odmah iza ugla, na ulici, po veoma povoljnijim cenama od 100, 60 i 30 evra, u zavisnosti kakva vam je sposobnost cenkanja. Međutim, ako želite samo da prošetate galerijom, i možda usput odmorite u nekom od mnogobrojnih barova, savetujem da ne sedate ako niste spremni da kelneru ostavite barem 10 evra, za jedan kapućino, brioš ( kroasan) i račun za mesto sedenja na kome želite da predahnete. Naravno, cenovnik kapućina i brioša, koji su tradicija italijanskog doručka, se razlikuje od  bara do bara, u zavisnosti u kojoj zoni grada se nalazite.

A deo grada, u danima milanske mode ” Milan fashion week”, dva puta godišnje, transformiše se  u veliki modnu pistu. Skup svetskih dizajnera i dugačkih žena, svakako ce vas naterati da posetite neku od najpoznatijih ulica mode ( Via Montenapoleone, Manzoni, Spiga ili Borgospesso).Tržište mode je tada prestiž, a vlasnik jedne od najpoznatijih modnih agencija

” Names”, jedan od srpskih milaneza  Dragan Marković, svakako može da se pohvali svojim modelima, uglavnom lepih srpskih žena. Još jedna lepa srpska žena , mlada manekenka, novosađanka Nina Seničar prošle godine uzdrmala je javnost svojom pojavom, a  paparaci su je odmah stavili u isti koš sa muzičkom zvezdom Erosom Ramazotijem. Bila halabulka ili ne, dovoljno je da  znamo da i srpski milanezi jesu slavni i poznati.

A ako se odlučite na milanski turizam u danima   dizajna “Milan design week“, koji se  tradicionalno održava u aprilu svake godine, opet se možete naći među slavnim i poznatima. Pretvaranje javnih prostorija grada u izložbene sale, poznatije je   kao ” Fuorisalone”, pored izložbenog prostora  milanskog sajma ” Fiera Milano” sa više od  80 izložbenih performensa, okuplja posetioce iz svih delova sveta.

Opet za pohvalu, u kontekstu dizajna, jos jedan srbin u Milanu, mladi umetnik ( newmedia artist) Marko Simić , kao jedan od osnivača asocijacije “Ministero della grafica“, grupe milanskih dizajnera koji podržavaju vizuelnu komunikaciju kao stratešku disciplinu. Inače ova asocijacija se sprema da organizuje bianale grafike u Umbriji ove godine.

A potvrda neprikosnovenosti milanskog dizajna, estetike lepog i umetnosti stvaranja je izvarendna građevina, poznatiju kao operska kuća Skala “La Scala”. Svečano otvaranje scene ovog teatra je 7. decembra, na dan Svetog Ambrosia, što je i dan grada Milana, a karte za godišnju premijeru se kupuju 6 meseci unapred.  I ove godine Skala je ugostila italijanski džet set, a i fudbaleri Intera bili su važni gosti ovoj kulturno-tradicionalnoj manifestaciji.

Iako nisam bila počasni gost ove dive, svakako nisam propustila proslavu dana grada. Tradicionalni vašar ove godine premešten je u dvorište gradskog dvorca “Castello Sforcesco” , zbog nekih radova na putu u okolini bazilike Saint Ambrogio. Veliki i mali prozvođači hrane, pića i zanatskih radova iz cele Italije, svake godine izlaze u susret Milanezima sa svojim proizvodima po veoma povoljnim cenama. Tako da za relativno mali novac, možete da se najedete, napijete, kupite neko parče garderobe i zadovoljno odete kući. Ja sam zadovoljstvo pronašla u sicilijanskim kolačićima, ukusa badema, a možda i marcipana.

Vreme božićnih i novogodišnjih praznika, nekako miriše sasvim drugačije u odnosu na mirise Balkana. Božić je jedan od najznačajnijih praznika za Italijane. Ceo grad u danima ovog praznika je u njegovom znaku, a italijani su tada najveći potrošači.

“Buon Natale” je rečenica na svakom koraku, a Božić ne bi bio dobar bez tradicionalnog milanskog kolača ” Panettone”, specifična mešavina testa i sušenog voća. Uobačajna grdska gužva , tada prevazilazi sve granice, pa nikako nije preporučljivo da se tih dana bavite milanskim turizmom. Italijani tada kupuju, okupljaju se i slave. Na ulicama ćete videti užurbane građane, koji uglavnom ulaze i izlaze iz prodavnica sa velikim kesama. Paradoks mase na ulicama je sam dan Božića kada retko koga možete sresti na ulici, a da je italijan. No odmah posle božićnog praznika, su dani pred doček Nove godine, tako da se kupovina i slavlje nastavljaju, sve do prvog radnog dana u novoj godini.

A radni dan  u Milanu , kada bi mogao da traje duže od 24 sata, trajao bi duže za jos jedan dan, pa nije ni čudo sto je ” Život u trku”, doslovan prevod, milanskog ” sono in ritardo”, ali na srpski nacin.

Šta svako treba da zna….

- Da izvorno ime grada dolazi od keltskog Medelhan,” il Terra di Mezzo“, označavajući lokaciju između reke Olone i tadašnjeg grada Seveso.

-Da je katedrala Duomo druga  najveća građevina u Italiji, odmah posle Sv. Petra u Rimu, i druga najveća gotiča katedrala u svetu.

-Da spoj tradicije i modernisti, svakako treba videti u danima Fashion ili Design week-a, a pre nego što krenete na put savetovala bih da pogledate programe događaja www.cameramoda.it i www.fuorisalone.it za salučaj da ne želite da se izgubite.